Tehnologija Medicina Zdravlje

Kardiologija - Pejsmejker

Šta je Bradikardija?

Kada je srčani ritam jako spor, (obićno niži od 60 otkucaj u minuti), organizam ne dobija dovoljnu količinu kisenoka. Manja kiseonika izaziva pojavu simptoma kao što su vrtoglavica, eksreman umor, kratak dah, ili nesvestice. Stanje kada je srčani ritam jako spor i kada se javljau navedeni simptomi naziva se Bradikardija.

Srce može da radi jako sporo iz nekoliko razloga.

Sindrom bolesnog sinusa (ili Disfunkcija Sinusnog čvora) se javlja kad prirodni srčani pejsmejker (sinisni čvor) šalje električne signale jako sporo.
Srčani Blokse javlja kada su električni singnali emitovani sinusnog čvora blokirani pre nego što stignu do komora srca.

Opšti uzroci bradikardije

Naseldne srčane mane
Odeđena oboljenja ili kardiovaskularni lekovi
Prirodni process starenja
Srčani napad koji ostavlja ožiljak
Neka se pravi uzrok ne može utvrditi.

Pejsmekeri otklanjaju simptome bradikardije stimulišući srce električnim signalima onim ritmom koji odgovara metaboličkim zahtevima organizma.

Šta je to Pejsmejker?
Kada se govori o pejsmejkeru, ustvari misli se na pejsing sistem: pejsmejker, elektroda za pejsing, i programator. Dva dela ovog sistema se implantiraju u organizam: pejsmejker i elektroda.
Pejsmejker je malo metalno kućište koje se sastoji iz elektronskog kola i baterije. Pejsmejker šalje električni impuls u srce u tačno određeno vreme.
Elektroda za pejsing je izolovani provodnik koji prenosi električne impulse od pejsmejkera ka srcu da bi se izazvali srčana kontrakcija.
Treći deo pejsing sistema, Programator, se nalzi obično u bolnici ilil klinici.Medicinska sestra ili doctor koriste ovaj specifični računar (kompjuter) da bi kontrolisali rad pejsmejkera i po potrebi, za podešavanje određenjenih parametara pejsmejkera.

Tri dela peejsing sistema rade zajedno na eliminaciji simptoma Bradikardije (kada srčani ritam jako spor). Pejsing sistem podiže srčanu frekvencu kako bi zadovoljio potebe organizma za kiseonikom.
Povećanje srčane frekvence, obično se eliminišu simptomi bradikardije.To obično znači da pacijenti imaju više energije i manje nedostatka vazduha u plućima. Ipak, pejsing sistem nije lek, nego terapija za spori srčani ritam. Pejsing system ne može da predupredi ili zaustavi srčanu bolest (anginu pectoris) ili infarkt, tj. srčani napad.
Do danas, jedina prava terapija za bradikardiju je pejsmejker.Ovaj neverovatan izum je doneo dobrobit za preko 2 miliona ljudi širom sveta u poslednjih 50 godina. Zahvaljujuću pejsmejker, ljudi sa bradikardijom mogu da žive normalnim životom.

Prvi deo pejsing sistema:

Pejsmejker
Pejsmejker je izvor energije pejsing sistema.On u seba takođe sadrži elektroniku koja odlučuje kada treba stimulisati rad srca.
Unutar titanijumskog kućišta pejsmejkea nalaze baterija i elektronsko kolo.
Baterija. Baterija pejsmejkera obezbeđuje električnu energiju potrebnu za stimulaciju srca. Mala, litijumska baterija obično traje nekoliko godina.Kada se baterija potro Parts of a pacemaker ši, neophodna je zamena kompletnog pejsmejkera.
Električno kolo. Električno kolo je kao mali kompjuter unutar pejsmejkera. Ono pretvara energiju iz baterije u električne impulse, koji pacijent uopšte ne oseća tj. potpuno su bezbolni. Električno kolo odlučuje kada će se i kojom energijiom stimulistai rad srca.
Konektorski blok. Ova providna plastika se nalazi na vrhu metalnog kućišta pejsmejkera. Konektorski blok predstavlja mesto gde se elektroda za pejsing povezuje sa pejsmejkerom.
Tokom godina. Još od kasnih 50tih, kada su implantirani prvi pejsing sistemi, više od 2 miliona ljudi je imalo koristi od ovog neverovatnog otkrića. Pejsing tehnologija koja je razvijena posle 1985.g. otvorila je vrata za veoma značajna poboljšanja u kvalitetu života pacijenata sa implantiranim pejsmejkerom na taj način što su se sami pejsmejkeri automatski programirali prema promeni nivoa aktivnosti kod pacijenta, kao na primer prilikom vežbanja.
Danas, pejsmejkeri su manji, lakši, i anatomski oblikovani više nego ikada ranije. Ovo je rezultat korišćenja mirkoelektronskih komponeti i glatkih, i lakih metala..
Današnji pejsmejkeri su prilagodljivi i mogu se programirati tkao da obezbede jedinstvenu terapiju uzavisnosti od potrebe.
Deo 2: Elektroda za pejsing
Elektroda za pejsing predstavlja izolovani provodnik koji se povezuje sa pejsmejkerom.Elektrode su veoma elastične kako bi mogle da izdrže uvrtanja i savijanja koja su uzrokovanapokretima tela i samog srca. Pacing Lead
Eletroda za pejsing ima dve osnovne funkcije:

Da prenese električni impuls od pejsmjkera do srca.
Da obezbedi informaciju o električnoj aktivnosti srca nazad do pejsmejkera.

Eketroda za pejsing se sastoji ičetiri deli i to:

Konektor. Deo electrode koji se povezuje sa konetktorskim blokom pejsmejkera.
Telo elektrode. Izolovani metalni provodnik koji prenosi singnale od pejsmejkera ka srcu i obratno.
Mehanizam za fiksaciju. Mehnizam koji se nalazi blizu vrha elektrode koji pričvršćuje elektordu za srčani mišić.
Elektrode. Najmanje jedna elektroda se nalazi u vrhu. Elektroda prenosi električnu energiju od pejsmejkera na srce.Elektroda obezbeđuje informaciju o eletričnoj aktivnosti srca nazad do pejsmejkera.

Gde se elektroda pozicionira: unutar ili izvan srca. Kod većine odraslih pacijenata, eletroda se obično venski uvodi u desnu komoru ili u desnu pretkomoru srca. Takva elektroda se naziva endokardijalna ili endovenska.
Ponekad se eletroda pričvršćuje na srce sa spoljne strane. Takve electrode se nazivaju epikardijalne. Eprikardijalne elektrode se često kosrite kod dece. Epikardijalne electrode se koriste prilikom kardiohururški procedura kada je omogućen nesmetani pristup srcu sa spoljne strane.

Lek na mestu gde elektroda dodiruje srčanno tkivo. Bez obzira da li je eletroda postavljena unutar ili na spoljnu stranu srca, na mestu dodira se stvara zapaljenska reakcija organizma. Ova reakcija je slična onoj kao kod ogrebotine na koži: mesto oko ogrbotine je crveno i može doći do pojave ožiljnog tkiva. Kada se elektroda plasira u srce dolazi slične reakcije. Stavljanjem leka u vhr elektrode smanjuje se mogućnost pojave zapaljenske reakcije i ožiljka.
Ovaj specijalni lek koji se stavlja u vrh elektrode naziva steroid. Mala količina ovog leka (manj od 1mg) se stavlja iza vrha elektrode.Kada se elektroda plasira u srce, lek se elutira in a taj način se smanjuje mogućnost pojave ožiljnog tkiva izeđu elektrde i srčanog mišića. Smanjenje ožiljnog tkiva ima za posledicu da pejsing system efikasnije funkcioniše.

Deo 3: Programator
Programator je specijano dizajnira kompjuter koji se koristi za kontrolu i programiranje pejsmekera.
Za vreme kontrole, doktor ili medcinska sestra posavljaju magnetnu glavu na pejsmejker. To omogućuje programatoru da:

prima informacije od pejsmejkera. Infomacije dobije iz pejsmejkera pokazuju kako pejsmejker i srce zajedno funkcionišu. Na osnovu tih informacija doctor može da promeni terapiju ukoliko je to potrebno.
šalje instrukcije pejsmejkeru. Kada je potrebno promeniti terapiju, doctor ili medcinska sestra pošalju novi set instrukcija u pejsmejker – bez potrebe za hirurškim zahvatom..

Programator je deo pejsing sistema koji reguliše srčanu funkciju. Kompletan sistem je kombinacija programatora, pejsmejkera i jedne ili više elektroda kako funkcionišu zajedno.
Kako jedan pejsing sistem funkcioniše?
Pejsing system ponovo uspostavlja jedan od najvažnijih procesa u ljudskom organizmu – srčani ritam. Dva dela pejsing sistema koji se nalaze unutar ljudskog organizma funkcionišu zajedno, kako bi obezbedili dve osnovne funkcije: pejsing (stimulacija) i senzing (detekcija). treći deo sistema, programator, obezbeđuje komunikaciju sa pejsmejkerom od strane doktora.

Pejsing (stimulacija) je kada pejsmejker preko elektrode šalje električni signal u srce. Svaki električni signal se naziva pejsing impuls i on služi za početak srčane kontrakcije, tj. otkucaja.Pejsmejker sti muliše rad srca onda kada ritam postane iregularan ili jako spor.
Pejsmejker, takođe može da prati prirodnu električnu aktivnost srca.Ako pejsmejker detektuje prrodnu srčanu aktivnost, tj. kontrakciju, onde neće stimulisati rad srca.

Kako pejsing izaziva srčanu kontrakciju:

Pejsmejker šalje električni signal, pejsing impluls.
Taj impuls se putem elektrode prenosi do negativnog pola na vrhu elektrode (katode).
Elektroda, koja je u direktnom kontaktu sa srcem, prenosi električni impuls na srce.
Električni impuls izaziva kontrakciju srčanog mišića.

Kako pejsmejker zna kada treba da stimuliše rad srce:

Pejsing impulse su vremenski određeni pa su srčani otkucaji i ritam približno slični kao kada se srce prirodnim putem kontrahuje.
Kod nekih pejsmejkera, frekvenca stimilacije je ista za svaki otkucaj.

Kod drugih, tajming zavisi od toga koliko srce ima svog osnovog ritma. Kod takvih pejsmejkera, informacija o prirodnoj elktričnoj aktivnosti srca se vraća u pejsmejker putem elektrode (ove se naziva sensing, tj. detekcija).
Ukoliko elektronika u pejsmejkeru detektuje da je srčani ritam suviše spor, onda pejsmejker šalje pesing impuls kako bi stimulisao srčanu kontrakciju.
Ukoliko elektronika u pejsmejkeru detektuje pravijan srčani ritam, onde neće biti stimulacije.

Kod frekventno adapibilnih pejsmejkera, specijani sensor, koji se nalazi u kućištu pejsmejkera, detektuje promene u ljudskom telu kao što su pokreti ruku i nogu ili pokrete gudnog koša kod udisaja ili izdisaja. Elektrinika pejsmejkera analizira ove promene kako bi povećala frekvencu stimulacije (broj otkucaja u minuti) u zavisnosti od potreba organizma za kiseonikom.

Kako doctor ili medicinska sestra znaju kako pejsmejker funkcioniše:

Za vreme kontrolno pregleda u bolnici, koristi se programator radi kontrole rada pejsmejkera i za podešavanje pejsinga (stimulacije) i senzinga (detekcije).